К2 (урду -{کے ٹو}-, Шаблон:Јез-кин) је са 8.611 метара надморске висине други по висини планински врх на Земљи. Врх припада ланцу Каракорум, који се наставља на Хималаје.
Врх К2 се протеже преко границе Пакистана и Кине у региону Кашмир. Тачније, налази се између области Гилгит-Балтистан у пакистанској Северној територији и Таџичког аутономног округа Такскорган у Аутономној области Синкјанг, у Кини.
Когир је назив којим Кинези називају врх К2. Стандардни облик мандаринског језика врх К2 назива Ћаогели фенг. У Урду, врх се зове Ламба пахар, у преводу „Висока планина“. Многи локални, као и хинди назив за планину су: Дапсанг, Кечу и Чогори (последње у преводу значи „Краљ планина“).
Европски извиђачки тим је планину први пут у потпуности осмотрио 1856. године на челу са Хенри Хејвершам Годвин-Остеном. Томас Монтгомери је био члан тима који је врх назвао К2, јер је био други врх у ланцу Каракорум који су видели. Остали врхови су првобитно били названи К1, К3, К4 и К5, али су касније преименовани у Машербрум, Широку Врх, Гашербрум II и Гашербрум I (по истом реду).
Први озбиљни покушај да се освоји врх К2 су организовали и покушали 1902. године Оскар Екенштајн и Алистер Краули. Али након пет озбиљних и јако скупих покушаја, ни један члан тима није успео. Верује се да је овај неуспех био узрок недовољне физичке припреме, међуљудских односа и лоших временских услова - од 68 дана које су провели на К2 (до тада је то био рекорд проведеног времена на таквој висини), само је осам дана било ведро време.
Први људи који су освојили врх К2 били су италијани Ашиле Компањони и Лино Лачедели 31. јула 1954. Следећа експедиција је стигла на врх тек 23 године касније (јапанска експедиција 1977), делом и због рата у региону.
До краја 2007. регистровано је 280 људи који су стигли до врха К2, од њих 7 жена. Укупно је 77 људи погинуло у покушају успона на врх, што К2 чини другим врхом по смртности алпиниста после Анапурне.
Првог августа 2008, у највећој незгоди на падинама К2, страдало је 11 алпиниста, међу њима и Дрен Мандић из Србије.