Света гора је један од центара православног света. Налази се на полуострву Халкидики (Егејска Македонија) на северу Грчке, тачније на најисточнијем од три прста Халкидикија — Атосу.
]]
]] Атос је планина и полуострво у северној Грчкој на (грчком Άγιο Όρος (-{Ayio Oros}- што на српском значи „Света гора“), или Ἅγιον Ὄρος (-{Hagion Oros}-) на класичном грчком. Атос је седиште 20 православних манастира и чини аутономну државу под грчким суверенитетом. Само је монасима дозвољено да живе на Светој гори, а тренутно на њој живи око 2.000 монаха. Полуострво, источни крак већег полуострва Халкидикија дугачко је 60 -{km}-, а ширина му је 7 до 12 -{km}- и има површину од 390 km², с планином Атос, чије стрме, густо пошумљене падине, досижу висину до 2.033 -{m}-.
Егејско море које окружује полуострво може бити врло опасно. Персијски цар Ксеркс I наредио је да се ископа канал преко превлаке да би омогућио пролаз своје флоте 482. п. н. е.
По једном старом предању Богородица је пловила са светим Јованом из Јопе у Кипар да посети Лазара. Када је олуја скренула брод с курса на тада пагански Атос, били су присиљени да се усидре у близини луке Клемент, у близини данашњег манастира Ивирон. Богородица је изашла на обалу и, одушевљена дивљом лепотом планине, благословила је и замолила Исуса Христа да га претвори у њен врт. Зачуо се глас: „Нека ово место буде твоје наслеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење“. Од тог тренутка планина је посвећена као врт Мајке Божје у који није дозвољен приступ другим женама.
Света гора је као манастирска заједница формално основана 963. године, када је монах Атанасије основао манастирВелику Лавру, данас највећи и најзначајнији од 20 манастира. Манастир је уживао заштиту византијског цара током следећих векова па је његово богатство и имање непрестано расло. Света гора се осамосталила ѕа време византијског цара Василија I. Четврти крсташки рат с почетка 13. века довео је нове католичке господаре због којих су светогорски монаси били присиљени да траже заштиту од папе Иноћентија III, до обнове Византијског царства. Каталонски плаћеници ( алмогавери ) су је опљачкали с у првој деценији 14. века.
Када је Византијско царство пропало у 15. веку, власт над Светом гором преузело је исламско Османско царство. Османлије су удариле велике намете манастирима, али су их углавном остављали на миру. Број монаха и њихово богатство опадали су у следећим вековима, али је Света гора оживела у 19. веку захваљујући поклонима и доласком многих монаха из православних земаља, као што су Русија, Бугарска, Румунија и Србија и свака од ових држава је преузела старање над појединим манастирима. Године 1912, за време Првог балканског рата, Турци су протерани и након кратког сукоба између Грчке и Русије око суверенитета, полуострво је формално дошло под грчку власт после Другог светског рата.
Према грчком уставу, Планина Атос (Власт Свете горе) је политичка самоуправа 20 главних манастира који чине Свету заједницу која управља територијом, а главни град и административни центар, Кареја, такође је и седиште гувернера као представника грчке власти. Духовно, Света гора је под директном јурисдикцијом васељенског патријарха из Цариграда. Поред манастира постоје 12 скитова, мањих монашких заједница, као и многе усамљене монашке келије широм полуострва. Све особе које живе манастирским животом, након што постану монаси, постају такође и грчки држављани без икаквих формалности. Световњаци могу да посете Свету гору, али уз посебну дозволу.
Женама је приступ полуострву потпуно забрањен; чак су и женке домаћих животиња забрањене (с изузетком, кажу, мачака и кокошака које легу јаја од чијих жуманаца се праве боје које се користе у иконописању). Међутим, за време Грчког грађанског рата, Атос је пружао уточиште избеглицама, међу којима су биле жене и девојчице.[1]
У данашње време, манастири Свете горе су неколико пута били погођени пожарима, нпр. у августу 1990. и марту 2004, када је ватра прогутала велики део српског манастира, Хиландар. Због усамљених локација манастира, често на брдима, и због немогућности пружања адекватне противпожарне заштите, штете које су изазвали пожари су често врло велике.
Православни партријарх Александрије, Петар -{VII}-, заједно са 16 особа, погинуо је кад се хеликоптер срушио у Егејско море на путу за Свету гору.
Грчки језик је у општој употреби у свим грчким манастирима, али се у неким манастирима говори другим језицима: у Светом Пантелејмону руски (35 монаха), у Хиландару српски (46), у Зографу бугарски (15), а у скитима Продромос и Лаку румунски (64). Данас многи грчки и други монаси говоре енглески.
У зиму 1915/1916. године савезничке снаге су планирале искрцавање на Свету гору. У ишчекивању искрцавања припремили су серију поштанских марака које је требало да се издају 25. јануара 1916. ради употребе привремене владе монашке републике.
Ове марке су штампане на табацима од 12 комада (3 реда по 4), а штампане су на носачу авиона -{HMS Ark Royal}-. Марке су имале шест вредности, почев од једног шилинга, и све су штампане црно-бело, али на различитим врстама папира.
Марке су имале четвртасти рам с именом „Брдо Атос“ на дну на енглеском, лево на руском, а десно на грчком. На врху је писало „Теократија“, на енглеском. Вредност марака је била у сваком углу, на енглеском у доњим угловима, грчком на горњем левом и руском на горњем десном углу. У унутрашњем делу налазио се двоглави византијски орао с ликом Богородице са Христом на грудима, у овалу.
Ове марке нису имале званичан статус али спадају у категорију марака које су припремљене а неиздате.
Две занимљивости су везане за ове марке:
Атоски манастири поседују богате ризнице непроцењивог средњовековног уметничког блага, укључујући иконе, литургијске одежде, крстове, путире, кодексе и друге хришћанске документе, царске хрисовуље, свете мошти и друго. Донедавно није било организоване студије и архивирања, али је недавно Европска унија основала фонд који је почео да уређује, штити и поправља ово благо. Многе православне земље такође су почеле да воде бригу о уметничком благу својих манастира на Атосу.
По подацима из 2001. на Атосу је живело 2.262 становника, од којих су већина монаси.
На Светој гори се налази 20 манастира. У загради је број монаха:
У скитима и келијама живи још око 290 монаха.
