Хималаји (санскрит: हिमालय himalayah - снежно боравиште; од hima - снег и aalaya - боравиште) су планински венац у Азији, који раздваја Индијски подконтинент од платоа Тибета. На Хималајима се налази највиши планински врх на Земљи Монт Еверест.
Хималаји се пружају кроз пет држава Пакистан, Индија, Кина, Бутан и Непал. Отприлике 750 милиона људи живи у подручју река које извиру на Хималајима, а тај број укључује и Бангладеш.
Хималаји се протежу око 2400 -{km}-, од Нанга Парбата у Пакистану на западу до Намче Барва на истоку. Ширина Хималаја је између 250 и 300 -{km}-. Венац Хималаја састоји се од три паралелна венца, који се разликују по висини и геолошкој старости. Најмлађи је Подхималајски венац са висином од око 1200 -{m}-. Венац се састоји од ерозионог материјала са Хималаја. Паралелно са тим ланцем је ланац Нижи Хималаји који има висину између 2.000 и 5.000 метара. Најсевернији ланац се назива Велики Хималаји и најстарији је од три ланца. Висина му је већа од 6.000 -{m}- и ту се налазе многи највиши врхови света, укључујући и три највећа Монт Еверест, К2 и Канченџунга. Већина Непала и Бутана лежи на Хималајима. На Хималајима лежи и већина од индијских држава Џаму и Кашмир, Химачал Прадеш, Утаранчал, Сиким и Аруначал Прадеш, као и пакистанска држава Балтистан. Мали делови Тибета леже на Хималајима. По дефиницији Тибетске висоравни по дефиницији није на Хималајима.
Хималаји спадају међу најмлађе планинске ланце на свету. Према модерној теорији тектонике плоча, стварање Хималаја је резултат судара континената или орогеније дуж границе између индо-аустралијске плоче и еуразијске плоче. Судар је започео у горњој креди пре око 70 милиона година, када се индо-аустралијска плоча покретала ка северу брзином од 15 -{cm}- годишње и сударила се са еуроазијском плочом. До пре 50 милиона година покретна индо-аустразијска плоча затворила је океан Тетис, чије постојање је било одређено седиментним стенама на океанском дну и вулканима на његовом рубу. Пошто су ти седименти били лагани, они су се набрали у планински ланац. Индо-аустралијска плоча је наставила да се покреће хоризонтално испод тибетске висоравни и те силе су гурале висораван увис. Као резултат тога судара створена је висораван Аракан Јома у Мјанмару и андамани и Никобари.
Индо-аустралијска плоча се још увек креће брзином 67 -{mm}- годишње. То доводи до раста Хималаја од 5-{mm}- годишње. Покрети индијске плоче чине ово подручје сеизмички активним.
Хималаји садрже велики број глечера, од којих је посебно познат Сјачен глечер, јер је највећи на свету ван арктичког круга. Неки од најпознатијих глечера су: Ганготри, Јамунотри, Нубра, Биафро, Балторо, Зему и Кумбз. Највиша подручја Хималаја покривена су снегом преко целе године. На Хималајима се налазе извори неколико река, од којих већина формира два поречја.
Већина источних река припада сливу Иравадија, који извире на источном Тибету и тече кроз Мјанмар у Андаманско море. Салвин, Меконг, Јангцекјанг и Хуангхо потичу из делова Тибета, који географски не припада Хималајима. Задњих година научници примећују повећање брзине повлачења глечера, као резултат глобалне промене климе. Тај ефекат има потенцијалну могућност да буде катастрофалан за стотине хиљада људи који током сухе сезоне зависе о рекама, које потичу са глечера.
На Хималајима се налазе стотине језера. Већина језера су на висинама мањим од 5.000 метара. Што је већа висина језера су мања. Највеће језеро је Пангонг Цо, које се налази на граници индије и кинеског Тибета. Налази се на висини од 4600 метара. Широко је 8 -{km}-, а дугачко је 134 -{km}-. Планинска језера су настала глечерском активношћу.
Име врха | Висина (m) | Висина (стопа) |
---|---|---|
Монт Еверест | 8.850 | 29.035 |
K2 | 8.611 | 28.251 |
Канченџунга | 8.586 | 28.169 |
Лоце | 8.501 | 27.939 |
Макалу | 8.462 | 27.765 |
Чо оју | 8.201 | 26.906 |
Даулагири | 8.167 | 26.764 |
Манаслу | 8.163 | 26.758 |
Нанга Парбат | 8.126 | 26.658 |
Анапурна | 8.091 | 26.545 |
Гашербрум I | 8.068 | 26.470 |
Широки врх | 8.047 | 26.400 |
Гашербрум II | 8.035 | 26.360 |
Шишапангма | 8.027 | 26.289 |
Гјачунг Канг | 7.922 | 26.089 |
Нанда Деви | 7.817 | 25.645 |
Кабру | 7.338 | 24.258 |
Пумори | 7.161 | 23.494 |