Александријска библиотека је била највећа библиотека античког света. Налазила се у Александрији, на обали Средоземног мора, у данашњем Египту.
Основана је почетком III века пре нове ере од стране краљева из династије Птолемеја. Духовни покретач и први организатор био је Грк Деметрије из Фалерона. Током њеног постојања управници библиотеке били су веома учени људи и књижевници, као приређивач класичних епова: Зенодот из Ефеса, песник и граматичар Ликофрон из Халкиса и критичар и филолог Аристарх са Самотраке.
Изградњу града на ушћу Нила у Средоземно море, са острвом Фарос, предложио је први грчки песник Хомер, што је тек Александар Велики прихватио и наредио његову градњу 331. п. н. е. Градња је почела у селу Ракотис, укључујући и острво Фарос, до кога су саграђене две луке. На југу града налазило се језеро Мареотис, одакле се град снабдевао свежом водом.
Александар Велики наредио је градњу велике библиотеке, а град је именовао по себи Александрија и прогласио га главним градом Египта, али га лично никада није видео. Убрзо је Александрија постала највећи град западног света, иначе град папируса и центар трговине књигама. Доласком Александра у Малу Азију, Палестину, Египат, Месопотамију и све до данашњих Авганистана и Пакистана дошли су и грчки језик, дотадашња знања и грчка култура. Ти народи почели су се међусобно мешати и интелектуално обогаћивати и изградили заједну хеленистичку културу. Град Александрија се ширио и постајао све привлачнији за научнике Грчке и других делова света. У оквиру изградње града саграђени су Велика библиотека и Музеј, који су временом постали центар научних изучавања. У току једне године (323-322. п. н. е.) умрли су Александар Велики и његов учитељ Аристотел, а Александрови генерали, грчко-македонског порекла, поделили су власт у Египту, од када је на престо дошла династија Птолемеја и владала Египтом готово 300 година (323-30. п. н. е.).
Градњу Библиотеке и Музеја почео је Птолемеј I Сотер (367-283. п. н. е.), око 290-283. п. н. е., а наставио Птолемеј II Филаделф - Сотер (309-246. п. н. е.), у аристократском делу града Брукејон, краљевској четврти, у стилу Аристотеловог Лицеја, непосредно једно поред другог. Библиотека је имала и свој други део, звани Сестринска библиотека, саграђен касније у делу града званом Серапион, уз обалу Средоземног мора. У свом саставу Библиотека је имала: шеталишта, баште, просторије за заједничке ручкове, читаонице, холове за предавања (амфитеатре) и собе за састанке. Овакав распоред простора сличан је и данашњим универзитетима. Библиотека је такође имала и набавно одељење, лоцирано у луци, као и каталошко одељење. У холовима су биле полице за држање ролни папируса, које су се тада звале “Библиотхекаи”. Изнад ролни стајао је натпис са значењем: “Место за лечење душе”. Иницијално, Велику библиотеку је организовао Деметрије Фалер, Теофастов ученик. Библиотеке старога века разликовале су се од данашњих. Како тада није било повезаних књига, већ су постојале папирус ролне, полице су биле прилагођене ролнама. Папирус је иначе прављен од трске, која је расла на обалама Нила.
Библиотека је чувала радове највећих мислилаца античког времена. На општу цивилизацијску жалост, готово сва та дела уништена су заувек у великим пожарима.
Захи Хавас, председник Египатског комитета за антиквитете тврди да је 13 холова у Библиотеци могло да прими истовремено 5000 студената, а просторије тих холова тако су били међусобно распоређени да је предавач стајао на једном, централном, узвишеном месту, на подијуму. Место где су се чувале књиге састојало се од: колекције половних књига (Фестус) са инструкторима и преводиоцима и јавне колекције књига, намењене за јавно коришћење. Библиотека је у свом саставу имала и астрономску опсерваторију.
У време настанка Александријске библиотеке чувене личности у Атини поседовале су своје сопствене колекције књига у својим домовима. Међу њима истакнути су били: Еурипид, Еуклид, Аристотел и други. Многи од познатих личности поклањали су своје колекције Библиотеци. Прва династија владара Птолемеј били су значајни колекционари, па су и они поклањали своје колекције, а такође и знатна средства краљевског буџета усмеравали у исте сврхе. Библиотека је била центар културног развоја Запада, током неколико векова. Од оснивања Александрију су претежно насељавали војници, морнари, бирократе, чиновници и администрација, бизнис-класа људи, занатлије и слични. Научници хеленског света долазили су да уче и предају. Плаћани су: лингвисти, историчари, астрономи, географи, математичари, физичари и песници. Међу познатима у Библиотеци су радили Архимед и Еуклид, који је ту написао своју књигу “Елементи”. Легенде кажу да је Птолемеј II приморао