Београдска тврђава

Београдска тврђава представља градско утврђење око које се развио данашњи Београд. Подигнута је почетком 1. века као палисада са земљаним бедемима, да би се током векова развијала у римски каструм (II век), византијски кастел (VI и XII век), средњовековну утврђену престоницу Српске деспотовине (XIII и XV век) и на крају аустријско/османлијско артиљеријско утврђење (XVII и XVIII век). Данас је својеврстан музеј прошлости Београда и са Калемегдански пољем чини јединствену културно-историјску целину у оквиру Калемегданског парка.


Координате: 44° 49′ 24" СГ Ш, 20° 27′ 1" ИГД

За парк око Београдске тврђаве, погледајте Калемегдан
Београдска тврђава
Београдска тврђава</br>Поглед на тврђаву из ваздуха
Основни подаци
Место: Београд, Град Београд</br>20п Србија
Врста споменика: тврђава
Време настанка: I-XVIII век
Тип споменика: Споменик културе од изузетног значаја
Степен заштите:
Власник: Република Србија
Надлежна установа за заштиту: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Надлежна институција
Седиште: Београд
Адреса: Краља Петра 71/ III</br>11000 Београд
Телефон: (011) 26 20 685; 26 29 756
Факс: 26 20 685; 26 29 756
Интернет страна: -{www.beogradskatvrdjava.co.rs}-
Електронска пошта:
Викимедија остава Викимедија остава има мултимедијалне</br>фајлове везане за Београдска тврђава Викимедија остава

Београдска тврђава представља градско утврђење око које се развио данашњи Београд. Подигнута је почетком 1. века као палисада са земљаним бедемима, да би се током векова развијала у римски каструм (II век), византијски кастел (VI и XII век), средњовековну утврђену престоницу Српске деспотовине (XIII и XV век) и на крају аустријско/османлијско артиљеријско утврђење (XVII и XVIII век). Данас је својеврстан музеј прошлости Београда и са Калемегдански пољем чини јединствену културно-историјску целину у оквиру Калемегданског парка.

Положај

Тврђава се налази на врху 125,5 -{m}- високог завршног гребена шумадијске геолошке плоче.<ref> Beograd u brojkama 2006</ref> Литице гребена гледају према Великом ратном острву и ушћу реке Саве у Дунав. Окружују је три улице: Булевар Петра Бојовића, Улица Тадеуша Кошћушког и Париска улица.

Изглед тврђаве

Основу тврђаве чине два дела:

  • Горњи Град - обухвата плато некадашњег римског каструма, византијског кастела односно Деспотовог Града и артиљеријска проширења према копну односно ка југу и истоку.
  • Доњи Град - обухвата Милутиново Западно Подграђе и Деспотово Подграђе на обали, артиљеријско проширење ка истоку.

Стратешки положај тврђаве

Београдска тврђава, а самим тим и сам Београд, има врло значајан стратешки положај у оквиру целокупне југоисточне Европе. Смештена је на граници Панонске низије и Балканског полуострва и раскрсница је путних праваца који су од давнива повезивали Цариград (-{Via Militaris}-) односно Солун (-{Via Egnatia}-) са унутрашњошћу европског континента. Поред копнених путева који се на том месту спајају, на њему се укрштају и пловни путеви оличени у Сави и поготово Дунаву који представља најзначајнију европску реку.

У локалном смислу гледано, тврђава се налази на крају гребенског платоа који се на том месту стрмо спушта ка ушћу Саве у Дунав. На тај начин је рекама спречен приступ тврђави са севера и истока Дунавом и запада Савом.

Прошлост Београдске тврђаве

Римски каструм

18п За више информација погледајте Београдска тврђава у доба Римљана

Црква Ружица на Калемегдану, претходно је Турцима зграда служила као барутни магацин.]] Трагови насеља на простору Београдске тврђаве датирају још из неолита, да би се у доба Келта на простору данашње Карабурме развио прави град под именом Сингидунум.

Најстарије утврђење на месту данашње Београдске тврђаве подигнуто је највероватније између 6. и 11. године н. е. у време када су варварска племена почела да угрожавају северне границе Римског царства. Тада је на платоу од Народног музеја и Позоришта до Студентског парка <ref name="Маре">Марко Поповић, „Београдска тврђава“ (друго допуњено издање), Београд 2006. ISBN 86-908427-0-5</ref> подигнуто утврђење од земљаних бедема и палисада које је касније, највероватније у II веку, прерасло у класични римски каструм који је чинио саставни део чувеног лимеса. Каструм је имао правоугаону основу димензија 560-{m}- са 350-{m}- и обухватао је данашњи Горњи Град са делом Калемегданског парка до данашње Париске улице. Током првих векова нове ере био је стално седиште IV Флавијеве легије. После поделе Римског царства 395. године тврђава улази у састав Источног римског царства под именом Сингидон, да би 441. године била разрушена у великом нападу Хуна. Теодорик Велики је осваја 471. године, да би је 498. године напустио током Остроготске сеобе на Апенинско полуострво.

Касноантичка односно рановизантијска утврда

Тврђава бива обновљена и ојачана нешто пре 535. године током владавине византијског цара Јустинијана I (527-565). Том приликом је њена површина сведена највероватније само на правоугаони простор данашњег Горњег Града. Око ње се током словенског насељавања на Балканско полуострво смештају Срби. Тврђаву су у VIII веку разорили Обри, после чега је она неко време била напуштена.

Средњевековна утврда

Не зна се поуздано када су обновљени бедеми и живот у Београдској тврђави, али је извесно да је у средином IX века постојало утврђено насеље. Оно је највероватније обухватало западни угао некадашње касноантичке утврде (простор будућег византијског Кастела и Деспотовог Града) као цитаделу утврђену каменом, док је остатак простора некадашње касноантичке утврде односно правоугаони простор Горњег Града био опасан земљаним бедемом са палисадом испред кога се налазио суви шанац чиме се Београдска тврђава није у многоме разликовала од већине осталих утврђења у Европи тог доба.

Рановизантијска (касноантичка) тврђава је била грађена од белог камена који је бљештао са свог уздигнутог положаја над панонском равницом, због чега су јој Срби дали назив Бели Град односно Београд под којим се тврђава и насеље први пут помињу 16. априлa 878. године у писму римског патријарха Јована VIII упућеног бугарском кану Борису (852-889).

Током векова тврђавом и градом управљају на смену Бугари, Византинци и Мађари, да би у XI веку поново дошла у руке Византијског царства после слома Самуиловог царства (1018). Пошто је град тада постао истурена гранична утврда Византије, некадашњи касноантички бедеми су обновљени.

Мађари су покушали да заузму град 1071. године, да би 1127. године успели на кратко да заузму град, али пошто нису били у стању да град задрже порушили су утврду и тако добијени материјал су искористили за утврђивање Земунског Града. За време владавине Манојла Комнина (1143-1180) Византинци заузимају Земун, а камен који је три деценије раније прешао Саву, враћен је и уграђен назад у Београдску тврђаву која у периоду од 1151. до 1165, године бива претворена у кастел у облику делтоида димензија око 135 -{m}- са око 60 -{m}-, смештеног на простору некадашње цитаделе.

Град 1183. или 1184. године пада у руке Мађара који владају њиме све до почетка XV века са малим прекидом од 1284. године је њиме управљао прво тзв. сремски краљ Драгутин (краљ Србије 1276-1282, краљ Срема 1282-1316), а потом и његов брат Милутин (1282-1321), да би га Мађари поново повратили 1319. године. Током своје владавине Милутин је проширио утврду на запад, спустивши бедеме до Саве (тзв. Западно Подграђе). Српски цар Душан (1331-1355) и касније кнез Лазар (1371-1389) су покушали да заузму тврђаву, али без успеха.

Београдска тврђава у доба деспота Стефана Лазаревића

Краљ капија или Западна капија. Налази се испод Победника и изграђена је на месту старије, средњевековне капије у барокном стилу астуријске тврђаве.

18п За више информација погледајте Београдска тврђава у доба деспота Стефана Лазаревића

Вазалним уговор који је са мађарским краљем Жигмундом (1387-1437) закључио 1403. године српски деспот Стефан Лазаревић (1389-1427) српска деспотовина је добила Београд и још неке области. Током његове управе градом, тврђава коју су Османлије 1397. године разрушиле је обновљена и значајно проширена у периоду од 1403. до 1407. године када је обновљен кастел који је претворен у деспотов утврђени дворац (1405), после чега је обновљено Западно Подграђе у коме је подигнуто Ратно пристаниште. Радови на проширењу утврде су трајали све до смрти деспота Стефана 1427. године, а у самом граду се од 1405. године налази престоница Србије која је до тада била у Крушевцу (види Град цара Лазара). Током Стефанове владавине у граду је обновљен:

  1. Манојлов кастел који је претворен у деспотов утврђени дворац са првобитном кулом Небојша као донжоном (окончано 1405)
  2. Западно Пограђе које је ојачано и уз које је подигнуто Ратно пристаниште (окончано 1407) док су као потпуно нови делови тврђаве у периоду од 1407. до 1427. године редом подизани:
  3. Горњи Град који је опасан системом двоструких бедема, попут ниског и задњег бедема у цариградским Теодосијевим бедемима
  4. Дубоки суви шанац испред Горњег града са копнене стране
  5. Доњи Град са Градским пристаништем чији је улаз чувала кула која је касније прерађена у данашњу кулу Небојшу

чиме је површина која је опасана бедемима за нешто мање од четврт века увећана десетоструко.

После Стефанове смрти, Београд бива враћен Мађарима који га додатно ојачавају због све веће опасности од Османлија, које су га три пута опседале:

  • 1440. - прва опсада под вођством Мурата II (1421-1451)
  • 1456. - друга опсада под вођством Мехмеда II Освајача (1451-1481) који је 1453. године заузео Цариград и срушио Византију
  • 1521. - трећа опсада под вођством Сулејмана I Величанственог (1520-1566) који заузима Београд на свом походу ка Бечу (1529) преко Мохачког поља (1526).

Током своје владавине Мађари су додавали барбикане испред главних градских капија, истурени део утврде на истоку и прерадили су данашњу кулу Небојшу у типичну артиљеријску кулу тог доба.

Артиљеријско утврђење

Београдска тврђава 1895. године Аустријанци освајају тврђаву 1688. године и почињу са опсежном обновом и прерадом из средњевековног у артиљеријско утврђење. Посао је поверен Андреју Корнару који га је већином привео крају 1696. године под Османлијама које су у међувремену повратиле град. Том приликом је током бомбардовања погођен барутни магацин смештен у Деспотовом Граду што је изазвало велику експлозију у којој је страдао готово цео Деспотов Град. Међутим Корнарова решења су већ тада била застарела, а због сталних борби никада нису ни у потпуности завршена.

Аустријанци заузимају 1717. године Београд и у периоду од 1723. до 1736. године Швајцарац Никола Морес фон Доксат изводи велике преправке и дограђивања тврђаве у склопу којих је планирано и подизање додатних утврда на левим обалама Саве и Дунава која би била повезана са самом утврдом. Међутим тврђава је Београдским миром из 1739. године без борбе враћена Османлијама, а Аустријанци су били приморани да поруше новоизграђене бедеме у року од три (бастиона траса око вароши) односно шест (утврде у склопу тврђаве) месеци. По окончању тих радова град бива у јуну 1740. године предат Османлијама. Зарад потребе очувања својих северних граница Отоманска империја је морала да обнови и додатно утврду Београдску тврђаву, али је услед лошег финансијског стања у самом царству та обнова трајала преко две деценије и није унела ништа ново, већ је представљала поједностављену обнову тада већ застарелих Доксатових решења.

Београдска тврђава октобра 1789. године поново пада у аустријске руке, али већ 1791. године бива враћена Османлијама према одредбама Свиштовског мира.

Српски устаници под Карађорђем освајају тврђаву 1807. године и она остаје у саставу устаничке Србије све до пропасти Првог српског устанка 1813. године. Према уговору о Османлијском напуштању Србије кнезу Михајлу Обреновићу (1839-1842, 1860-1868) 19. априлa 1867. године бивају симболично предати кључеви Београдске тврђаве. Непосредно после овога утврда губи свој војни карактер, а од 1869. године цео простор некадашње тврђаве и њене околине почиње да се претвара у Калемегдански парк.

Простор тврђаве је страдао током бомбардовања за време Првог светског рата и том приликом су уништене скоро све зграде у њеној унутрашњости, а сами бедеми су претрпели тешка оштећења. Током Другог светског рата у склопу тврђаве су биле стациониране немачке окупационе снаге, да би се после ослобођења Београда 20. октобра 1944. године у њу сместиле трупе ЈНА, које су је напустиле 1946. године када је цео простор тврђаве и парка стављен под заштиту државе.

Значајне године

Године градње и рушења

Деспотова капија са кулом где је смештена астрономска опсерваторија.

  • 6. или 11. - Прва утврда од палисада и земљаних бедема
  • II век - Римски каструм
  • 441. - Хуни освају и руше утврду
  • пре 535. године - Јустинијан I подиже рановизантијску утврду
  • VIII век - Обри руше тврђаву и она бива напуштена
  • Средина XII века - Манојло I Комнин обновља утврду и подиже кастел камењем из Земунске тврђаве
  • 1316-1319. - Милутин проширује утврду и спушта је ка Сави (Западно Подграђе)
  • 1403-1407. - Деспот Стефан проширује тврђаву
  • 1427. - Додатна ојачања под деспотом Стефаном
  • прва половина XV века - Мађари ојачавају утврду
  • 1688-1696. - Корнар претвара средњевековно у артиљеријско утврђење
  • око 1690. - Током Османлијског напада целокупан Деспотов Град бива дигнут експлозијом у ваздух
  • 1717-1736. - Доксат ојачава утврду
  • 1739. - Доксатова ојачања бивају порушена према Београдском миру
  • Друга половина XVIII века - Османлије подижу утврду као поједностављени облик Доксатових ојачања
  • 1869. - Већи део тврђаве почиње да се претвара у Калемегдански парк
  • 1946. - Тврђава је стављена под заштиту државе

Године борби смена власти

Споменик Победник]]

  • 441. - Хуни освају и руше утврду
  • 471. - Теодорик осваја утврду
  • 489. - Остроготи напуштају град
  • VIII век - Обри руше тврђаву и она бива напуштена
  • 1112. - Мађари освајају и руше тврђаву, а материјал уграђују у Земунски Град
  • 1183-1184. - Мађари заузимају утврду
  • 1284. - Драгутин добија Београд
  • 1319. - Мађари освајују утврду
  • 1403. - Стефан Лазаревић добија Београд на управу
  • 1427. - После смрти деспота Стефана утврда је враћена Мађарима
  • 1440. - Прва Османлијска опсада града под Муратом II
  • 1456. - Друга Османлијска опсада града под Мехмедом II
  • 1521. - Османлије под Сулејманом II освајају град
  • 1688. - Аустријанци заузимају тврђаву
  • око 1690. - Османлије освајају утврду
  • 1717. - Аустријанци заузимају утврђење
  • 1739. - Београдским миром је тврђава враћена Османлијама, а Доксатова проширења уништена
  • 1789. - Аустријанци освајају утврду
  • 1791. - Свиштовским миром је тврђава враћена Османлијама
  • 1807. - Српски устаници ослобађају тврђаву
  • 1813. - Османлије преузимају утврду после слома Првог српског устанка
  • 1867. - Османлије предају Србима тврђаву и напуштају Србију
  • 1914-1918. - Тврђава услед бомбардовања бива тешко оштећена током Првог светског рата
  • прва половина XX века - Последња стална мирнодопска војна постава напушта тврђаву
  • 1941-1944. - Немачке окупационе трупе су стациониране у тврђави
  • 1944-1946. - ЈНА држи своје јединице у склопу утврде

Београдска тврђава данас

Београдска тврђава данас представља претежно типично артиљеријско утврђење, попут Петроварадина, али су у њој видљиви остаци и претходних епоха. Та разлика се најбоље види у материјалу градње:

  • Бели делови представљају византијски и каснији српски односно средњевековни слој градње по коме је и цео град добио назив
  • Црвени делови представљају аустријски и отомански односно артиљеријски слој градње

Природњачки музеј]] Тврђава је данас власништво државе Србије и под њеном је заштитом, а директну управу над њом има ЈП „Београдска тврђава“. Она је стално отворена за посетиоце, а у њеном склопу се налазе:

У склопу тврђаве се стално изводе како мала археолошка истраживања, тако и конзерваторски и реконструкциони радови.

Остаци римског каструма

Трагови римског каструма могу се данас у траговима видети у основи северног и западног бедема Горњег Града и чине их велики правилни тесаници.

Остаци Деспотовог града

Најочуванији део некадашњег Деспотовог Београд представља североисточни део Горњег Града који чини:

  • Деспотова капија са кулом поред које се могу видети остаци система два бедема који је опасивао Горњи Град
  • Зиндан капија са цвингером (барбиканом)

Поред тога значајни остатак представља и цео источни бедем Горњег и Доњег Града са остацима Источне капије Доњег Града, као и северни бедем Горњег Града.

Недалеко од Дефтердареве капије се могу видети темељи улазне куле и бедема Деспотовог Града са стубовима носачима моста којим се некада улазило у њега. На падини између северног бедема Горњег Града и платоа Малог Града простиру су се остаци митрополијског двора у оквиру кога се налазила и црква посвећена Богородици. Кула Јакшића са бедемом

Капије

  • Стамбол капија (спољашња)
  • Стамбол капија (унутрашња)
  • Карађорђева капија
  • Сахат капија
  • Леополдова капија
  • Зиндан капија
  • Деспотова капија или Диздарева капија
  • Дефтердерова капија
  • Краљ капија или Западна капија
  • Видин капија
  • Мрачна капија
  • Капија Карла VI погрешно називана Капија Еугена Савојског
  • Корнарова капија - зазидана капија

Куле

  • Кула Небојша
  • Кула Јакшића
  • Кула Млинарица
  • Деспотова кула
  • Сахат кула

Види још

  • Жрнов
  • Кула Сибињанин Јанка
  • Дамад Али-пашино турбе у којем је сахрањен Дамад Али-паша
  • Јавно предузеће Београдска тврђава

Напомене

Литература

  • Александар Дероко, „Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“, Београд 1950.
  • Александар Дероко, „Medieval Castles on the Danube“, Београд 1964. ((-{en}-))
  • Група аутора, „Седам хиљада година Београда“, Београд 1975.
  • Марко Поповић, „Београдска тврђава“, Београд 1990. (текст уз каталог истоимене изложбе)

Спољашње везе

Портал Портал Београд


 
Тврђава
Тврђава Голубац
Шанац Бедем око Тауера Бедем   Кула Кула   Капија Aigues-Mortes Капија
Врсте тврђава
Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела


</div>

Добар чланак Чланак Београдска тврђава је изабран у категорију добрих чланака.
Позивамо Вас да га унапредите и потом предложите као кандидата за сјајан чланак.
Категорија:Добри чланци
<imagemap>

Слика:Commons-logo.svg|50px|Викимедија остава default Викимедија остава desc none

</imagemap>
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:
Београдска тврђава


bg:Белградска крепост de:Festung von Belgrad en:Kalemegdan es:Kalemegdan fr:Forteresse de Belgrade hr:Kalemegdan it:Kalemegdan mk:Калемегдан no:Kalemegdan pt:Kalemegdan sh:Beogradska tvrđava sv:Kalemegdan

Наведено у следећим категоријама:
Поставите коментар
Савети
The Telegraph
2. април 2013.
3pm: Wander Kalemegdan, the ruins of a fortress built to keep out the Ottomans, who invaded and adapted it as their own defensive outpost on the hill overlooking the confluence of the Sava and Danube.
Marina Aleksic
28. децембар 2013.
Offering the best view of Belgrade- romantic, beautiful, most famous make out spots. All couples know it. Of course very historic, lots of old war tanks and a beautiful fort and zoo. A Touristic must!
Anya Roxie
15. јуна 2018.
A very well-preserved fortress constructed in the XVIIIth century with a very big territory and an unforgettable views of Danube and Sava rivers. There is also a military weapon museum.
Ана Лековић
1. март 2017.
You won't found panoramic views near the Victor because of the reflectors. Instead opt for a stroll along the river (path left from entrance to the park, leading to the castle). Many benches also.
Jason Beraud
13. август 2017.
Wonderful ruins of the castle that has a lot to say about Serbian history. It's now a kind of park where you can enjoy the view over the Sava and Danube while chilling.
Ssalih
30. март 2014.
Too many amazing views to take professional photos and beautiful place to walk all the time of day. Views of the rivers are so interesting. Also, you will see the history which is saved good here.
9.0/10
V35NA, Nadya Popova и 444,362 још људи је било овде
Мапа
1.7км од Стари Град, Србија Упутства
Пет 11:00 AM–11:00 PM
Суб 11:00 AM–Midnight
Нед 11:00 AM–10:00 PM
Пон Noon–11:00 PM
Уто 1:00 PM–9:00 PM
Сре 1:00 PM–10:00 PM

Belgrade Fortress Kalemegdan на Foursquare

Београдска тврђава на Facebook

Hilton Belgrade

почев од $135

Manje? Exclusive Villa

почев од $59

Hotel Park

почев од $44

Hotel Slavija Garni

почев од $44

Garni Hotel Argo

почев од $68

Hotel Slavija

почев од $20

Препоручени знаменитости у близини

Видети све Видети све
Додај у листу жеља
Био сам овде
Посетио
Победник (споменик)

Победник је назив за тријумфални споменик који се налази на

Додај у листу жеља
Био сам овде
Посетио
Калемегдан

Калемегдан је највећи београдски парк. Истовремено је најзнач

Додај у листу жеља
Био сам овде
Посетио
Црква Ружица

Богородичина црква Ружица је црква која се налази у северноисточ

Додај у листу жеља
Био сам овде
Посетио
Београдски зоолошки врт

Врт добре наде је градски зоолошки врт града Београда.

Додај у листу жеља
Био сам овде
Посетио
Саборна црква у Београду

Саборна црква у Београду, у улици кнеза Симе Марковића, поди

Додај у листу жеља
Био сам овде
Посетио
Бајракли џамија

Бајракли џамија је саграђена око 1575. године, као једна од 273 џа

Додај у листу жеља
Био сам овде
Посетио
Кнез Михаилова (улица у Београду)

link=

Додај у листу жеља
Био сам овде
Посетио
Brankov most

Brankov most premošćava reku Savu i spaja Novi Beograd sa centrom B

Сличне туристичке атракције

Видети све Видети све
Додај у листу жеља
Био сам овде
Посетио
Tervete Castle

Реконструкция древнелатышского (земгальского) замка

Додај у листу жеља
Био сам овде
Посетио
Phanom Rung historical park

Phanom Rung (Thai: ปราสาทหินพนมรุ้ง), or, with its full name, Prasat

Додај у листу жеља
Био сам овде
Посетио
Varberg Fortress

Varberg Fortress was built in 1287-1300 by count Jacob Nielsen as

Додај у листу жеља
Био сам овде
Посетио
Fredriksten

Fredriksten is a fortress in the city of Halden in Norway.

Додај у листу жеља
Био сам овде
Посетио
Dover Castle

Dover Castle is situated at Dover, Kent and has been described as the

Погледајте сва слична места