Језеро Чад (франц. -{Lac Tchad}-, енгл. -{Lake Chad}-, арап. -{بحيرة تشــــاد الكبرى}-) је велико плитко језеро на граници Централне и западне Африке. Ово језеро је безоточно и слатководно, што је ретка комбинација. Површина језера је 1540 -{km}-². Четири земље деле басен језера Чад: Нигерија, Нигер, Камерун и Чад. Језеро има велики економски значај јер водом снабдева преко 20 милиона људи. Највећа притока језера је река Шари. Обале језера се углавном састоје од мочвара.
Језеро Чад је дало име држави Чад. У локалном језику Чад значи „огромно пространство воде“.
Хидрографски басен језера покрива површину од 2.380.000 -{km}-², што је 7,8% афричке територије. Активно подручје овог басена покрива свега 967.000 -{km}-². Главна притока је река Шари, која са притоком Логон доноси 90 % воде која се слива у језеро. Обе реке извиру у планинама Централноафричке Републике. Река Комадугу Јобе у Нигерији је преграђена са две бране и сада у језеро доноси 0,45 -{km}-³ воде годишње, уместо некадашњих 7 -{km}-³.
Некада је ово језеро било једно од највећих на свету, али се током последње четири деценије знатно смањило. Током 1960их, површина језера је била већа од 26.000 -{km}-². Године 2000. пала је испод 1.500 -{km}-². Узрок смањења језера су оскудније падавине и појачано коришћење вода овог језере и његових притока за наводњавање. У поменутом периоду становништво басена језера се удвостручило, а наводњавање је учетворостручено у периоду 1983—1994. Дубина језера варира сезонски, док пловидба није могућа. Постоје планови да се језеро допуни тако што би се ток неких притока реке Конго (река Убанги) променио тако да се уливају у реку Шари.
Величина језера Чад се значајно мењала кроз историју:
Језеро Чад (чад на језику домородаца значи језеро) било је познато староседеоцима Африке од најстаријих времена. Европљани су за њега сазнали тек у -{XIX}- веку. До њега први су дошли енглески истраживачи Фју Клапертон, Волтер Одни и Диксон Денам, 1823. године, а 29 година касније на језеру су боравили немачки истраживачи Адолф Офервет и Хенрих Барт и 1871. њихов земљак Густав Нахтигал. Ипак највеће заслуге за упознаваљње језера има официр и војни картограф Француз Жан Мари Тило који је од 1906. до 1910. боравио на језеру и прикуљао подаке о њему. Савермено проучавања језера обављена су од 1950. до 1960., када је основано и Друштво за проучавње језера. Сва истраживања вршили су Французи, јер је околина језра била под влашћу Француске.