Црква светих Срђа и Ваха (Шаблон:Јез-гр) односно Мала Аја Софија (Шаблон:Јез-тр) је некадашња византијска црква (од почетка XVI века се користи као џамија) која представља један од најзначајнијих примерака рановизантијске архитектуре у Цариграду.Подигли су је Јустинијан I (527—565) и Теодора,највероватније између 530. и 533.године,за потребе Монофизита који су живели у Хормидасовом дворцу захваљујући царичиној наклоности коју су уживали.Црква има правоугаону основу са касније (такође у VI веку) додатим нартексом и високом осмостраном куполом која има 8 прозора и 16 ребара.У њеној унутрашњости се издвајају носећи стубови са украсном пластиком,као и галерија односно други спрат.Цркву је обновио Василије I (867—886),највероватније након земљотреса 869.године,а током отоманског периода дозидани су јој минарет и отворени трем.Када је подигнута,делила је нартекс и зид,највероватније северни,са дворском црквом светих апостола Петра и Павла,коју је такође подигао Јустинијан -{I}-.Она је по изгледу вероватно подсећала на цркву у Студијском манастиру,а нестала је врло брзо након VI века.Црква Срђа и Ваха је, са друге стране, постала манастирско средиште, а о њеном значају говори и спис „О церемонијама“, византијског цара Константина Порфирогенита (913—959),настао средином X века,у коме се помиње да је црква била повезана са Великим двором посебним ходником, којиме су цар и његова пратња стизали директно на њену галерију.Црква је била смештена у близини морског бедема на Мраморном мору,недалеко од хиподромског Сфендона.
__БЕЗСАДРЖАЈА__
Након слома великог словенског устанка, поразом код Пауна крајем 1072.године, његов вођа Константин Бодин (1081—1101) је као заробљеник послан најпре у Цариград, а потом у Антиохију. Током боравка у византијској престоници, био је затворен у цркви светих Срђа и Ваха.
Почетком XXI века,изведени су радови на обнови саме грађевине који су окончани крајем 2006.године.Током њих откривени су остаци оригиналног мермерног пода,као и делови конструкције,који су заштићени провидним плочама и данас су доступни јавности.Током радова на њеној санацији,уређен је и простор непосредно око ње, који је претворен у омањи парк.Сама грађевина се данас користи као џамија,али је отворена за посетиоце у доба када је муслимански верници не користе за молитве.Налази се на крају истоимене улице,а непосредно уз њу пролази железничка пруга.