Дворац Егенберг (нем. -{Schloss Eggenberg}-) у Грацу је највеличанственији барокни комплекс у Штајерској, Аустрија. Дворац се налази на западној ивици Граца, у четврти Егенберг. Својим сачуваним дворским просторијама, пространим сликовитим вртовима, али и уметничком радовима из најстаријег аустријског музеја Universalmuseum Joanneum које су смештене у палати и њеном парку, дворац Егенберг се сматра једним од највреднијих споменика културне баштине Аустрије. Због своје културне и историјске важности дворац Егенберг је 2010. године додан на Унесков заштићени споменик историјског средишта Граца.
Изграђен је од 15. до 17. века на месту средњовековног дворца, као резиденција једне од најмоћнијих аустријских фамилија, фамилије Егенберг. Архитекта Ђовани Пјетро де Помис је на његовом уређењу у 17. веку радио у сарадњи са дворским сликаром Висенкирхеном. Сам дворац заузима простор од 65 -{x}- 80 метара, на три спрата површина му је 8000 м², али заједно са парковима има преко 90.000 м².
Ханс Егенберг је у 17. веку уредио дворац по начелима просветитељства, како би одражавао филозофију рационално уређеног света. Тако је употребио хијерхијску организацију, логичко-математички састав, као и начела астрономије, астрологије, али и алхемије у његовом плану. Због тога дворац има квадратан нацрт са средиштем у облику готичког торња, са торњевима на сва четири угла који представљају четири годишња доба усмерена према четири стране света. Дворац има 365 спољашњих прозора (према броју дана у години), 52 прозора на 24 просторије (број недеља у години и сати у дану), а сваки спрат има по 31 собу, што чини број дана у месецу. Други спрат с терасом има додатних 8 прозора, укупно 60, што је број секунди у минути и минута у сату.
Северну страну дворца чини планетарни врт и лапидаријум од староримског камења, као и улаз у Нови археолошки музеј у којем се чувају „Култна кола из Стретвега“. Соба бившег власника, Балтазара Егенберга, који је у средњем веку поседовао краљевску лиценцу за ковање новца, је претворена у нумизматички музеј. Колекција уметничких дела у распону од средњег века до ране модерне у Старој галерији (нем. -{Alte Galerie}-) показује развој европске уметности од 5. века.
