Forts in Golubats

Голубачки Град

7.8/10

Голубачки Град или Голубац је средњевековна тврђава, споменик културе од изузетног значаја. Налази се у Националном парку Ђердап, на десној обали Дунава, 4 km низводно од данашњег насеља. Смештена је на високим литицама, на месту на ком се река сужава, на самом улазу у Ђердапску клисуру.

Уређење тврђаве

Голубац је грађен лепезасто и састоји се од три дела: предњег, задњег и горњег града (са цитаделом). Чини га укупно 10 (9+1) куле и две велике колске капије. Куле су касније Турци ојачали отворима за топове и додавањем још једне куле(10.) око 1480 године. Испред града се налази предњи зид (I) који чини спољни зид шанца, a који је вероватно био пун воде јер је повезан са Дунавом који га је вероватно пунио. Град је тешким ланцем повезан са стеном Бабакај(која и данас вири из воде у сред Дунава), тако да је у потпуности контролисао како друмски, тако и речни саобраћај кроз Ђердапску Клисуру. Испред тврђаве је било цивилно насеље, о чему данас сведоче само неки делимично истражени објекти.

Предњи град

Предњи град се састоји од горњег и доњег дела које је делио зид који повезује 4. и 7. кулу. У доњем делу се налази улаз (II), који су чувају 9. и 8. кула, која је појачана отвором за топ. На крају града се налази 10. кула, коју су доградили Турци, као ниску артиљериску кулу. Она контролише пролаз Дунавом и прилаз градској луци(која се вероватно налазила између 5. и 10. куле), а са 9. кулом је везана ниским зидом. Ниски зид везује 5. и 9. кулу, док су крак ка 10. кули додали Турци. Насупрот улазу налазила се колска капија која је водила у задњи град. У овом делу није било грађевина са изузетком остатака који се надовезују на 8. кулу и који су вероватно били са њом повезани у једну целину. Уз сам пут, паралелно са њим, се налази канал ширине 0,5 и дубине 0,75 метара, од кога почиње стрма падина.

На зиду који дели горњи од доњег дела је смештена капија(III) кроз коју се иде ка горњем граду. У горњем делу нема грађевина и ту се налази путић који иде ка капији(IV) која води у горњи град и налази се у зиду, на висини 2 метра од земље до које воде степенице, уз саму 3. кулу. На зид који повезује 6. и 7. кулу пење се степеницама (V), док се на зид између 6. и 3. куле пење кроз 6. кулу.

Задњи град

Задњи град од горњег одвајају зид (који повезује 2. и 4. кулу) и оштра стена висине 3 до 4 метра. На зид, над колском капијом, пење се степеницама (VI). Уз саму 5. кулу налази се зграда (VII)(која је вероватно била магацин и војна барака) из које се излазило на зид који се од 5. куле простире паралелно са реком и води скоро до стене на којој је смештена 2. кула.

Горњи град

У горњи град се улази кроз капију(IV) и одатле путић води, паралелно са зидом између 1. и 3. куле, до улаза (VIII) у цитаделу. Испод тог путића се налази неколико зграда, између којих се стаза спушта кроз капију(X) ка 2. и 4. кули и зиду над задњим градом. У стени на којој се налази 1. кула урезан је резервоар (IX) за воду који се пунио кишницом. На зиду, између 4. куле и капије(IV), налази се истурена терасица.

Сама цитадела је правоугаоничне, скоро квадратне основе кроз коју се, између спољашњег зида и стене на којој се налази 1. кула, провлачи путић ка последњем упоришту утврде тзв. Донжон кули(1. кула). Последњи део путића (XI), широк непун метар, оивичен је оштрим литицама, које се са једне стране обрушавају у унутрашњост цитаделе неких 5 до 6 метара испод, док се са друге обрушавају неколико десетина метара ниже скоро до нивоа Дунава. Посебну чар том прелазу даје ветар који стално дува, јер је окренут ка Ђердапској клисури, поготово кад из клисуре излети кошава.

Куле

Куле у тврђави су са дрвеним спратовима и степеницама у унутрашњости, док су степенице које воде до њих камене. Ширина степеника је непуних 60 сантиметара. Половина кула је са свих страна од камена (1,2,4,5,10), док су остале са три стране камене, а четврту страну, која је окренута ка унутрашњости, немају (3,6,7,8,9,).

  1. кула је Донжон. Има осмострану основу из које се издиже кружни врх у чијем се средишту налази квадратна унутрашњост. Улази се кроз врата (XII) која воде до терасе заштићене грудобранима, са које се улази (XIII) у огругли део куле. Кроз кулу, око квадратне унутрашњости, воде камене степенице које воде на врх.
  2. кула има кружни облик и са свих стране је камена.
  3. кула има квадратну основу, док јој је слаба страна окренута ка Донжон кули, а на последњем спрату има терасицу која гледа ка Ђердапу.
  4. кула има квадратну основу. Има улаз у равни тла, док се са једног од њених виших спратова излази на зид који је повезује са 3. кулом, у ком се налази капија(IV). У приземљу је смештена православна капелица о чему сведоче нише за олтар, ђаконикон и проскомидија који су окренути ка истоку, а изграђени су са кулом тј. нису касније дозидане.
  5. кула је правилног квадратног облика. Једина врата која воде у њу смештена су на зиду, који је спаја са 4. кулом, до кога воде камене степенице (VI).
  6. кула има квадратну основу, али је са спољшње стране ојачана неправилном шестостраном основом. Кроз њу воде степенице ка зиду који је повезује са 3. кулом.
  7. кула има квадратну основу али је споља појачана у облику круга.
  8. кула има неправилну четворострану основу и нешто је нижа од осталих.
  9. кула има квадратну основу, док споља има осмострано појачање.
  10. кула је ниска (има само један спрат), са отворима за топове. Основа јој је осмострана и готово је истоветна трима кулама које су, са истом наменом (као артиљеријске куле), додате Смедеревској тврђави.

Прошлост тврђаве

Голубац се први пут се помиње у угарским изворима датираним у 1335, 1337, односно 1342 годину. Не зна се када и ко га је подигао, али је његову основу тј. Горњи град подигао српски односно православни великаш о чему сведочи и православна капелица у саставу 4. куле. Град је потом проширен (на задњи и предњи град) током српске или мађарске власти, иако није искључено да је у старту изграђен у овој величини. Последњу фазу у градњи спровели су Турци ојачавши 6,7,8 и 9. кулу и додавши у продужетку спољашњег бедема ниску артиљеријску кулу (10.) која је контролисала Дунав и штитила пристаниште за шајке које се уз њу налазило.

•Налазио се у саставу државе кнеза Лазара,који је села у околини давао као метохе манастирима. Одмах након Косовског боја, 1389 године, у њега улази Бајазит I. Нашао се у рукама Мађара који га 1403 године предају деспоту Стефану, када је он постао угарски вазал. Град је требало, према уговору из 1426 године, да по деспотовој смрти (Стефан умире 1427 године), заједно са Београдом, буде предат Мађарима. Међутим, командант града војвода Јеремија га, из непознатих разлога, предаје Турцима. Према Сегединском миру, из 1444 године, између Мађара и Турака, српска Деспотовина бива обновљена и у њен састав улази и Голубац. Након смрти деспота Ђурађа 1456 године, Турци га освајају. Мађари успевају да га освоје 1481 године, али га врло брзо напуштају.

Од тада па до 1867 године, када га, са још неким градовима у Србији, Турци предају кнезу Михаилу, Голубац се скоро све време налазио у њиховим рукама. За кратко су га држали Аустријанци(1688 - 1690) и српски устаници током Кочине крајине и Првог српског устанка.

•Мада постоје извори који говоре да је кнез Лазар, држао земље око града, али не и саму тврђаву, коју је више пута, без успеха, оспедао.

Голубац данас

Непосредно после Првог светског рата кроз стену, на којој се тврђава налази, пробијен је магистрални пут који пролази кроз тврђаву, користећи обе колске капије у утврди. Овај пут је најкраћа веза Србије са источним деловима Балканског полуострва, тако да се неретко кроз тврђаву провлаче шлепери који једва да могу да прођу кроз капије.

Изградњом ХЕ на Дунаву, његов ниво код Голубца се подигао, тако да су најнижи делови града потопљени. У годинама великих суша или када због поплавног таласа ХЕ испусте већу количину воде, могуће ја упловити стојећки на чамцу у зграду у задњем граду (VII), док се при нормалном водостају чамац једва провуче кроз лучне остатке зграде. Потопљени делови зидина, заједно са 10. кулом, пружају сјајне могућности пасионираним љубитељима пецања, којих увек има у најнижим деловима тврђаве.

Почетком 21. века сви делови утврде изнад пута, укључујући и шанац, су били скроз обрасли копривама, купинама, шипком и сличним растињем које је скоро у потпуности онемогућавало кретање кроз горње делове утврде, осим по малом уском путићу који је водио до Донжон (1.) куле. Током пролећа 2005, извршена је акција уклањања тог растиња из шанца и предњег града. У самом шанцу је обновљена чесма(коју је до тад скривало високо растиње) подигнута у част пољског витеза Завише Црног који је оставио свој живот у Голубцу. Очекује се да ће у скорије време и горњи град бити прокрчен, док се у самој цитадели уз купине сместило и неколико стабала смокве.

Зидине, куле и камена степеништа су у доста добром стању, али су дрвени спратови и степенице одавно иструлеле и претвориле се у прах. У 5. кули су накнадно постављена врата, која су у добром стању, као и спратови са степеницама којима се могло изаћи на њен врх или сићи у тмину нижих спратова. Данас су виши спратови скроз урушени, док су даске које чине под и греде које их држе, у нивоу улазних врата труле и потпуно небезбедне за кретање. Уз степенице (VI) има остатака дрвене ограде, која је скроз иструлела, на којој се виде букети цвећа остављени у спомен на девојку која је погинула када се ограда, на коју се ослонила, поломила. Слична несрећа се догодила и 27.09.2008. године, када се, током ђачког излета ученика Младеновачке гимназије, под једном ученицом одвалио део грађе тврђаве на коме је стајала, након чега је пала са врха главне капије (-{II}-) на магистрални пут који кроз њу пролази. Она је након тога превежена у Пожаревачку болницу, а затим и у београдски Ургентни центар, а лекари су њено стање оценили као веома тешко, али су напоменули да се девојка налази ван животне опасности.

Данас је Голубац врло посећен, што због чињенице да кроз њега пролази магистрални пут, што и због тога што се налази близу Лепенског Вира, тако да та два локалитета творе заједничку туристичку целину. Напори, које општина Голубац улаже у ову утврду су усмерени ка афирмацији значаја Голубачке тврђаве на туристичкој карти наше земље, па и Европе.

Литература

  • Александар Дероко, „Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“ , Београд, 1950.
  • -{Aleksandar Deroko, „Medieval Castles on the Danube“ , Belgrade,}- 1964. ((-{en}-))

Спољашње везе

Категорије:
Поставите коментар
Савети и савети
Jelica D
14. october 2018.
Must see if you are near
Kirsi
30. june 2017.
www.tvrdjavagolubackigrad.rs
Локација
Мапа
Адреса

0.1km from Голубачки град, 25.1, Голубац, Србија

Uputstva за вожњу
Радно време
Sun 9:00 AM–5:00 PM
Mon Noon–4:00 PM
Tue 10:00 AM–3:00 PM
Wed-Thu 11:00 AM–6:00 PM
Fri 11:00 AM–7:00 PM
Референце

Golubačka tvrđava on Foursquare

Голубачки Град on Facebook

Continental Drobeta Turnu Severin

полазећи $37

Hotel Hill

полазећи $60

Hotel Hedonic

полазећи $54

Hotel Rogge

полазећи $70

Hotel Petrus

полазећи $29

Hotel Traian

полазећи $24

Препоручени знаменитости у близини

Видети све Видети све
Add to wishlist
Ја сам овде
Visited
Сребрно језеро
Србија

Сребрно језеро је једно од најпознатијих туристи

Add to wishlist
Ја сам овде
Visited
Лепенски Вир
Румунија

Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и

Add to wishlist
Ја сам овде
Visited
Тврђава Рам
Србија

Add to wishlist
Ја сам овде
Visited
Пожаревац
Србија

Пожаревац је градско насеље и седиште Браничевског округа. Према попи

Add to wishlist
Ја сам овде
Visited
Statue of Decebalus
Румунија

Statue of Decebalus је туристичка атракција у Dubova, Румунија

Add to wishlist
Ја сам овде
Visited
Вршачка кула
Србија

Add to wishlist
Ја сам овде
Visited
Град цара Лазара
Србија

Add to wishlist
Ја сам овде
Visited
Манастир Горњак
Србија

Манастир Горњак се налази у долини реке Млаве, између Петровца

Сличне туристичке атракције

Видети све Видети све
Add to wishlist
Ја сам овде
Visited
Казањски кремљ
Русија

Светска баштина УнескаКазањски кремљ Назив на званичном списку светск

Add to wishlist
Ја сам овде
Visited
Fort of São Miguel Arcanjo
Португалија

Fort of São Miguel Arcanjo је туристичка атракција у

Add to wishlist
Ја сам овде
Visited
Fort San Cristóbal (Puerto Rico)
Порто Рико

Fort San Cristóbal (Puerto Rico) је туристичка атракција у

Add to wishlist
Ја сам овде
Visited
Тврђава Познањ
Пољска

Add to wishlist
Ја сам овде
Visited
San Juan National Historic Site
Порто Рико

San Juan National Historic Site је туристичка атракција у

Погледајте све сличне места