Лаодикија (грч. -{Λαοδίκεια}-) древни је град у Турској, у близини села Ескихисар 6 км, источно од града Денизли.
Подигао га је селеукидски цар Антиох II Тео у III век п. н. е. на месту древног града Диополиса (грч. -{рδιο}- - сјајан божански; грч. -{πολισ}- - град). Град је добио име по царевој супрузи Лаодикији.
Лаодикија се налазила на важном трговачком путу, и просперитет града је био заснован на трговини.
У I век п. н. е. Лаодикија улази у састав Римског царства.
Током раног хришћанства у Лаодикији је основана један од седам цркава Азије, која се помиње у књизи Откривења (Откривење 3:14) и у посланицама апостола Павла (Кол. 4:12).
Након пада Римског царства, град је био у саставу Византијског царства. Лаодикија је била један од значајних црквених центара. Посебан значај имају епископски сабори који су одржавани у њему, а најзначајнији од њих је Лаодикијски сабор одржан 363.–364. године.
1097. године град су освојили Турци Османлије. Он је касније уништен непрестаним ратовима између Османског царства и Византије и земљотресима.
Најближи град Денизли основали су већином избеглице из Лаодикије.
