Манастир Дохијар (грч. -{Μονη Δοχειαρειου}-) је православни грчки мушки манастир на Светој гори, десети у хијерархији манастира. 1990-те живело је 32 монаха.
Манастир празнује Сабор светих архангела Михајла 8. новембра по јулијанском календару, (21. новембар грегоријански календар), коме је посвећен и манастриски храм.
Манастир се налази на југозападној обали полуострва Атос. Окружен је шумама, пашњацима и вртовима. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.
Име Дохијар долази из чињенице да је њен оснивач био је игуман Јефтимије Атонски, који је био монах Манастира Велике Лавре. Главни храм манастира подигао је цар Нићифор II Фока, други Свети Атанасије Велики и Јевтимије. Јевтимије је први изградио цркву и келије на локацији пристаништа Дафни, а потом се повукао на север, где је подигао храм посвећен Светом Николи.
У XIV веку манастир је обновљен ктиторством цара Јована Палеолога и српског краља Стефана Душана. У XVI веку манастир је обновљен након турског разарања.