Манастир Светог Павла (грч. -{Μονή Αγίου Παύλου}-) је светогорски манастир, по значају на 14. месту на Светој гори Атон. Налази се на западној страни атонског полуострва. Основао га је у X веку свети Павле Ксиропотамски син императора Михајла I Рангабе.
Манастир је облика квадрата окружени високим и јаким стенама. Саборна манастирска црква посвећена је Сретењу Господњем.
У манастирској ризници чувају се честице Животворног крста, делови моштију светог Григорија Богослова, Максима Исповедника, преподобног Калиника, Василија Великог, патријарха Теодора Александријског и многе друге.
Сада у манастиру живи око 30 монаха.
Манастирска библиотека садржи 494 рукописа и 12.000 печатних књига.
Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос. Ова света обитељ је вековима била српска, како пише Антонио Вучетић.