Мегалитски храмови на Малти је група праисторијских мегалитских споменика на Малти од којих је седам уписано на УНЕСКО-в списак места Светске баштине у Европи 1980. године као "најстарије самостојеће грађевине на свету.. Они су настали као резултат локалних иновација у процесу културне еволуције, што је довело до раздобља које називамо Џгантија култура (3600—3200. п. н. е.), након које је уследила Сафлијени култура (3000—2500. п. н. е.) која је кулминирала у раздобљу Тарxијен културе (од 3150—2500. п. н. е.), чиме је завршило доба мегалитских споменика
Остали праисторијски мегалитски локалитети који нису уписани на УНЕСКО-в списак су: Борџ ин-Надур (Биржебиџа), Кордин III., Ил-Бидни, Хемхија, Хал Џинви, Тал-Квади (fr, ru), Та' Маржијена, Та' Радијена, Л-Имрамма, Буџиба, Санта Верна, Тас-Силџ (Жејтун) и комплекс трагова исклесаних у стени Мисраħ Џħар ил-Кбир (Динџли) и други
