Muzej Viktorije i Alberta (engl. -{Victoria and Albert Museum}-, često zvan samo po skraćeni -{V&A}-) u Londonu je najveći muzej primenjene umetnosti i dizajna na svetu. On poseduje stalnu zbirku od više od 4,5 miliona izložaka. Utemeljen je 1852. i nazvan je po britanskom kraljevskom paru, princu Albertu i kraljici Viktoriji. Nalazi se u južnom Kensingtonu, muzejskom delu Londona, popularno prozvanim Albertopolis, jer se u njegovoj blizini nalaze i druge značajne kulturne institucije, pa i dva velika muzeja: Muzej istorije prirode (-{Natural History Museum}-) i Muzej nauke (-{Science Museum}-).
-{V&A}- se danas prostire se na površini od 2,2 km² i u kompleksu svojih zgrada i aneksa ima 145 galerija. Muzejske kolekcije imaju raspon od 5.000 godina, od početka civilizacije do najnovijih dana, iz svih grana umetnosti, i sa svih kontinenata. Muzej ima zbirke keramike, stakla, tekstila, odeće, srebra, metala, nakita, nameštaja, srednjevekovnih predmeta, skulptura, slika starih majstora, grafika starih majstora, crteža i fotografija, i po mnogo čemu je najveći i neuporediv sa bilo kojim muzejem na svetu.
-{V&A}- upravlja s još pet drugih muzeja, a to su:
U skladu sa najnovijim trendom u svetu kulture, od 2001. se ne naplaćuje ulaz u muzej (kao ni u ostale britanske muzeje). Posetilo ga je 3,2 miliona posetilaca samo 2013. godine.
Muzej je započeo kao zbirka gipsanih odlivaka, gravura i nekoliko izložaka sa prve svetske izložbe 1851. u Londonu. Zajedno sa umetničkim zaštitnikom, Henrijom Koleom, princ Albert, suprug kraljice Viktorije, zamislio je koncept muzeja koji bi trebalo da izlaže „primenu umetnosti u zanastvu” kao model britanske kulture. Kole, prvi direktor, utemeljio je muzej sa fokusom na dizajn i zanatstvo, pre nego na komercijalnom kontekstu. Ta je filozofija i danas prisutna. Skromni muzej, s velikim idejama, najpre je bio smešten u nekoliko drvenih koliba, a zatim u takozvanim „Bromptonskim bojlerima”. Brzo je rastao i prikupljeni su ogledni predmeti za studente, te su primljene brojne donacije, poput onih britanskog slikara Džona Šipšanksa, zbirke Bandinel s porculanom i keramikom, te zbirka Gerardini s modelima i skulpturama. Nekoliko je soba izgrađeno za njihov smeštaj, kao i središnji četverougaoni dvor i dvorište, a galerije Astona Veba su nadodane od 1899. do 1909. na prednjem delu. Ipak, cela su se odelenja morala kasnije preseliti kako bi se otvorile grane muzeja -{V&A}- ili nezavisnih muzeja negdje drugdje, kao što su: Muzej Nauke, Muzej detinjstva Betnal Grin i Muzej pozorišta.
U 20. veku, muzej se proširio u susedno Henri Kol krilo. Prvi je plan bilo novo uzbudljivo krilo -{The Spiral}- koju je dizajnirao Daniel Libeskind, mada je nova zgrada u javnosti izazvala kontroverzu, jer nije dovoljno integrisana u istorijski građevinski kompleks. Ogromni troškovi izgradnje od 70 milijuna funti, koji bi u velikoj meri trebalo da se osiguraju iz državne lutrije, takođe su bili izvor nesloge. Ipak, pripreme za gradnju započele su 2001. godine, ali se 2004. ispostavilo kako Heritidž Luter fond želi iskoristiti očekivana sredstva drugde. Budući da muzejska uprava nije videla način pokrivanja troškova gradnje vlastitim naporima, projekat je napokon napušten. Godine 2011. godini uprava je od arhitektonskog ureda Amande Levet, AL_A, naručila plan novog ulaznog prostora muzeja.
Od 1. septembra 2011. do jeseni 2016. vodio ga je nemački kulturni istoričar Martin Rot. U januaru 2017, britanski političar iz Laburističke stranke, promovisao je istoričara i novinara Tristrama Hunta koji je imenovan za njegova naslednika, a koji je stupio na dužnost 20. februara 2017. godine.
Marku -{V&A}- koristiće će -{V&A Dundee}- koji se gradi u škotskom gradu Dandiju, a čijih 76 milijuna £ troškova izgradnje (što ga čini najskupljim galerijskim projektom u Britaniji) financira Univerzitet Dandi, Univerzitet Abertaj, Gradsko veće Dandija i Škotska vlada.
Izložbeni predmeti muzeja -{V&A}- kreću se od ranohrišćanskih predmeta do Dok-Marten čizama, te od slika Džona Konstata do mistične umetnosti iz jugoistočne Azije. Osim toga, muzej -{V&A}- impresionira svojim zbirkama skulptura, akvarela, nakita i muzičkih instrumenata.
-{V&A}- ima najveću zbirku skulptura neoklasicizma na svetu, kao i najveću kolekciju artikala italijanske renesanse izvan Italije. Njegova dalekoistočna kolekcija (Južna Azija, Kina, Japan, Koreja je najbolja u Evropi, a zbirka islamske umetnosti ide u rang onoj iz pariškog Luvra i Metropolitan muzeja umetnosti iz Njujorka.
Najslavnija dela koja muzej poseduje, dela su umetnika kao što su: Vilijam Blejk, Sandro Botičeli, Džon Konstable, Rafael, Vilijam Tarner, Diego Velazkuez, i mnogih drugih.
Jedan od najatraktivnijih delova muzeja je „dvorište oklivaka” koje se sastoji od dve velike sobe dvospratnice koje sadrže stotine gipsanih odlivaka skulptura, frizova i grobnica. U jednoj dvorani dominira izvorna replika Trajanovog stuba, koji je prikazan u dva dela. Na drugoj strani su replike raznih dela italijanske renesanse, uključujući Mikelanđelovog Davida, ali i istog lika kojeg su ranije stvorili Donatelo i Veročio. Među zanimljivostima su i „Veliki verski krevet”, kao i automat „Tipuov tigar”.
-{V&A}- takođe poseduje Nacionalnu zbirku kiparstva s Berninijevom fontanom „Neptun i Triton”, kao i „Tri Harite” Antonija kanove. U muzeju se nalazi i deo najstarijeg sačuvanog persijskog tepiha na svetu, koji pripada Ardabilskom stilu.
<templatestyles src="Template:Refbegin/styles.css" />
