Победник је назив за тријумфални споменик који се налази на највишем бедему тврђаве у Београду. Споменик је израдио чувени вајар Иван Мештровић, а по наруџби београдске општине. Споменик представља победу српске војске над Отоманском и Аустроугарском империјом у ратовима од 1912. до 1918. године.
Председник општине Београд Љубомир Давидовић и градски челници желели су да се изгради на Теразијама у најпрометнијој улици престонице спомен обележје у част победе српске војске у Првом балканском рату. Отоманска империја је у том рату поражена и протерана са већег дела Балканског полуострва. Српска војска ослободила је Косово и Метохију и вардарску долину, после више векова хришћанско становништво се у тим областима нашло у састав Краљевине Србије. Израда спомен обележја је поверене славном вајару Ивану Мештровићу 1912. године.
Мештровић је пројектовао фонтану на тему ослобођења Јужне Србије од Турака. У центру базена са водом, замислио је петостепени стуб, симбол петовековног ропства под Турцима новоослобођених крајева. На његовом врху стајао би победник као весник тријумфалних битака. Споменички комплекс требало је да носи назив „Алегорија“. Иван Мештровић је 1913. године почео са радом, који је трајао осам месеци. Вајао га је и обликовао у калупима у фискултурној сали основне школе у данашњој Улици Краља Петра I, у архитектонском одељењну Јелисавете Начић. Пред сам Први светски рат средишња фигура победника отпремљена је у Аустроугарску, у Чешку на ливење. Тамо се налазио све до краја рата и спасен од уништења.
Убрзо је у јавности настала полемика око места постављења споменика. Поред избора места постављења споменика, настале су и нове оклоности, а то је слом и уништење још једне империје, Аутро-Угарске, коју је Краљевина Србија поразила у Првом светском рату и започела процес уједињења са ослобођеним крајевима, па затим створила нову државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенеца.
Донета је одлука да победник буде постављен на Београдској тврђави, на највиши градски бедем у близини Пашиног конака. Београдску тврђаву су градиле у прошлости обе поражене империје, Аустријска царевина и Отоманска царевина, само са једним циљем, окупације Србије и контроле централног дела Балкана. Београдска тврђава је за време Отоманске империје била седиште турског паше, који је са тог места владао већим делом Србије (Београдски пашалук). Тврђава је у то време била злогласна тамница за многе Србе, а и на њеним бедемима и кулама турци су постављали одсечене главе српских устаника. Тврђава је за Србе била нека врста забрањеног града, у коју су само улазили оковани у ланце ради мучења или одвођења на губилиште. Споменик Победник на тврђави симболизује ослобођење овог злогласног и неприступачног места за Србе, као што за Французе 14. јул 1789. године представља дан када је пала тврђава и тамница Бастиља. Споменик представља победу над феудализмом и ропством, мрачно и средњовековно доба које су оличавале старе и конзервативне царевине престале су да постоје после Првог светског рата, а наг мушкарац и ратник оличава ново ренесансно доба, које је дошло у ове крајеве. Сиви соко у левој руци осматра свет око себе и пази да се мрачне, тиранске и стране завојевачке силе не пробуде, а ако се то деси, мач у десној руци је ту да те силе зла уплаши или победи. Такође, донета је одлука да фигура победника, нагог ратника, његова мушкост буде окренута у правцу Беча, престоници поражене Аустро -Угарске империје, а његова позадина да буде окренута према Пашином конаку и даље у правцу Истанбула, престоници поражене Отоманске империје.
Споменик Победник је свечано откривен 1928. године, поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта и победе Србије у ратовима од 1912. до 1918. године. Споменик и плато испод њега дневно посети више од 5.000 туриста. Победник је најфотографисанији и најпопуларнији београдски споменик.
Шаблон:Портал Шаблон:Commonscat
