Свети Стефан је насеље недалеко од Будве. Свети Стефан је данас повезан са копном уским земљоузом. Ово острво представља најлуксузније љетовалиште у Црној Гори и једно од најлуксузнијих летовалишта на Јадранском мору. Према попису из 2003. било је 411 становника (према попису из 1991. било је 421 становника).
Према предању, на острву Свети Стефан, у каснијим вековима
културно-историјском средишту Паштровића, саграђена је тврђава
1442. године, када је и насељена првим становницима. Тврђава је
била опасана зидинама да би се у њима могле склањати породице из
околних села пред најездом Турака и гусара. По легенди, насеље је
настало послије турске опсаде града Котора, када су Паштровићи
одлучили да масовно, са око хиљаду људи, притекну у помоћ овом
граду. Паштровићи и Которани су извојевали поеду над Турцима. На
повратку из борбе, у близини плаже Јаз, недалеко од Старог града
(Будве) уочили су преостале турске галије. Одлучили су се на
поновни напад и задобили богат плен. Од заробљеног плена подигнута
је тврђава, са по једном кућом за свако од дванаест паштровских
племена. Овој утврђеној насеобини дали су име Свети Стефан, по
имену цркве Св. Стефана (посвећена архиђакону Стефану Првомученику)
која је на том мјесту била саграђена у време Немањића. На Светом
Стефану, на тераси изнад улазних врата, паштровски суд је
деценијама делио правду и решавао спорове, па је оно названо
„мјесто од правде“ (сто од правде) или „банкада“. Овим судом
су се Паштровићи посебно поносили, а водио је порекло још од 1266.
године и краља Стефана Првовјенчаног, који га је и одобрио.
Најстарији писани извор у коме се помиње паштровски збор потиче из
1431. године када су Паштровићи, због опасности од Турака, већ били
добровољно ушли у састав Млетачке републике (уговором у Дробном
пијеску, од 04. априла 1423. године, свечано потврђеним у Венецији,
1424. године).
На Светом Стефану се налазе три мање цркве: црква Свети Стефан,
по којој је острво добило име, а налази се на најузвишенијем дијелу
острва; црква Александра Невског, а најмања, посвећења Преображењу,
налази се на самом улазу у градић, који је уским насипом спојен са
копном.
Због свог погодног положаја Свети Стефан је био трговински и
саобраћајни центар Паштровћа. Поседовао је велики
стратегијско-трговачки значај у време Млетачке републике и живе
трговине са
Венецијом. Место је почело лагано да губи значај крајем 19.
вијека, када се становништво, махом рибарско, почело исељавати.
Потпуно исељавање извршено је 1955. године, када је острво
комплетно адаптирано и претворено у „град-хотел“. Улице, зидови,
кровови, фасаде кућа, задржале су оригинални облик, а унутрашњост
кућа добила је најсавременији хотелски комфор. Једна од вила,
смештена уз саму обалу земљоуза који острво повезује са копном,
Вилла „Монтенегро“, награђена је 2006. године престижном „Фиве
Старс Диамонд“ наградом коју додељује америчка Академија
угоститељских наука за врхунски квалитет услуга. и једина је која
носи пет звездица.
Међу познатим личностима и државницима који су боравили на
Светом Стефану су Ла Пасионарија, бројни совјетски маршали:
Тимошенко, Грецко, Кириљенко, Јакубовски, књижевници Малро,
Моравија, совјетски космонаути предвођени Гагарином, грчки
композитор Микис Теодоракис, филмске звиезде: Софија Лорен, Моника
Вити, Марина Влади, Кирк Даглас, Сергеј Бондарчук, Силвестер
Сталоне. На Светом Стефану је 1992. одигран меч између шахиста
Бобија Фишера и Бориса Спаског. За Фишером је, под изговором кршења
санкција које су тада биле уведене Савезној Републици Југославији,
била расписана међународна потерница.
Демографија
У насељу Свети Стефан живи 317 пунолетних становника, а просечна
старост становништва износи 38,0 година (37,8 код мушкараца и 38,1
код жена). У насељу има 123 домаћинства, а просечан број чланова по
домаћинству је 3,34.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено.
График промене броја становника током 20. века
|
<timeline> ImageSize = width:250 height:200 PlotArea =
left:40 right:10 top:10 bottom:20 TimeAxis = orientation:horizontal
AlignBars = justify Colors = id:gray1 value:gray(0.9)
DateFormat = yyyy Period = from:1940 till:2010 ScaleMajor =
unit:year increment:10 start:1940
PlotData = bar:505 color:gray1 width:1 from:start till:end
bar:336 color:gray1 from:start till:end bar:168 color:gray1
from:start till:end bar:0 color:gray1
LineData = layer:front points:(62,34)(77,40) color:blue width:2
points:(77,40)(100,20) color:blue width:2 points:(100,20)(128,20)
color:blue width:2 points:(128,20)(157,20) color:blue width:2
points:(157,20)(185,161) color:blue width:2
points:(185,161)(220,158) color:blue width:2
</timeline>
|
|
| Година |
Становника |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| 1948. |
42 |
|
| 1953. |
60 |
|
| 1961. |
- |
|
| 1971. |
- |
|
| 1981. |
- |
|
| 1991. |
421 |
416 |
| 2003. |
420 |
411 |
|
| Етнички састав према попису из
2003. |
|
| Срби |
|
256 |
62,28% |
|
Црногорци |
|
109 |
26,52% |
|
Муслимани |
|
7 |
1,70% |
| Хрвати |
|
6 |
1,45% |
| Мађари |
|
2 |
0,48% |
| Албанци |
|
2 |
0,48% |
| Руси |
|
1 |
0,24% |
|
Македонци |
|
1 |
0,24% |
|
Југословени |
|
1 |
0,24% |
|
непознато |
|
3 |
0,72% |
Становништво према полу и старости
</tr>
| м |
|
ж |
|
? |
0 |
|
|
3 |
|
80+ |
2 |
|
|
5 |
|
75-79 |
5 |
|
|
4 |
|
70-74 |
11 |
|
|
2 |
|
65-69 |
14 |
|
|
17 |
|
60-64 |
6 |
|
|
12 |
|
55-59 |
13 |
|
|
8 |
|
50-54 |
15 |
|
|
21 |
|
45-49 |
13 |
|
|
16 |
|
40-44 |
10 |
|
|
11 |
|
35-39 |
12 |
|
|
16 |
|
30-34 |
14 |
|
|
18 |
|
25-29 |
16 |
|
|
16 |
|
20-24 |
16 |
|
|
13 |
|
15-19 |
13 |
|
|
15 |
|
10-14 |
17 |
|
|
8 |
|
5-9 |
9 |
|
|
16 |
|
0-4 |
12 |
|
|
12 |
|
просек |
18 |
3 |
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2003.
| Година пописа |
1948. |
1953. |
1961. |
1971. |
1981. |
1991. |
2003. |
| Број домаћинстава |
17 |
20 |
- |
- |
- |
129 |
124 |
|
Домаћинства по броју чланова по попису од 2003.
| Број чланова |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 и више |
Просечан број чланова |
| Број домаћинстава |
123 |
22 |
23 |
16 |
31 |
21 |
6 |
3 |
- |
1 |
- |
|
Становништво старо 15 и више година према брачном
стању и полу
| Пол |
Укупно |
Неожењен/</br>Неудата |
Ожењен/</br>Удата |
Удовац/</br>Удовица |
Разведен/</br>Разведена |
Непознато |
| Мушки |
160 |
51 |
99 |
4 |
2 |
4 |
| Женски |
177 |
42 |
102 |
20 |
4 |
9 |
Становништво према делатности коју обавља
| Пол |
Укупно |
Пољопривреда, лов и шумарство |
Рибарство |
Вађење руде и камена |
Прерађивачка индустрија |
Производња
и снабдевање... |
Грађевинарство |
Трговина |
Хотели и ресторани |
Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки |
71 |
- |
- |
- |
2 |
- |
1 |
4 |
44 |
8 |
| Женски |
56 |
- |
- |
- |
2 |
1 |
- |
8 |
28 |
4 |
| Оба |
127 |
- |
- |
- |
4 |
1 |
1 |
12 |
72 |
12 |
| Пол |
Финансијско посредовање |
Некретнине |
Државна
управа и одбрана |
Образовање |
Здравствени и социјални рад |
Остале
услужне активности |
Приватна
домаћинства |
Екстериторијалне организације и тела |
Непознато |
| Мушки |
1 |
2 |
1 |
- |
2 |
2 |
- |
- |
4 |
| Женски |
1 |
2 |
5 |
2 |
- |
3 |
- |
- |
- |
| Оба |
2 |
4 |
6 |
2 |
2 |
5 |
- |
- |
4 |
Спољашње везе
