Катедрала Светицховели је катедрала Грузијске православне цркве лоцирана у историјском граду Мцхети, 20 километара североисточно од грузијске престонице Тбилисија. Друга је по величини црква у земљи, а заједно са осталим споменицима Мцхете налази се на УНЕСКО-вом списку светске баштине.
Светитскховели, познат и као место укопа Христовог плашта, дуго је био главна грузијска црква и до данас је једна од најпоштованијих богомоља. Садашња катедрала је изграђена у 11. веку, а архитекта је био Арсукисдзе. Место је вероватно још и старије, а датира у рани 4. век. Окружен је бројним легендама везаних првенствено уз ране хришћанске традиције.
Првобитна црква изграђена је у 4. веку за време владавине Миријана III. Света Нина је рекла да су изабрали ушће река Мтквари (Кура) и Арагви као место прве грузијске Цркве. Према грузијској хагиографије, у 1. веку грузијски Јеврејин из Мцхете по имену Илија је био у Јерусалиму када је Исус био разапет. Илија је купио Исусову хаљину од римског војника на Голготи и донео ју у Грузију. Вративши се у родни град, он је сусрео своју сестру Сидону која је након додиривања хаљине одмах умрла од емоција унесених у свети објекат. Хаљина није могла бити отргнута из њеног стиска, па је покопана са њим. Место где је Сидонија покопана са Христовим плаштом чува се у катедрали. Касније, из гроба је нарасло огромно дрво кедра. Наручено је да се кедар посече како би се изградила црква. Света Нина је имала 7 стубова од којих су рађене основе цркве. Седми стуб се, међутим, чудесним својствима сам од себе дигао у ваздух. Вратио се на земљу, након што се света Нина молила читаву ноћ. Рекла је да је из седмог стуба текла света течност која је лечила људе од болести. На грузијском "свети" значи "стуб", а "тскховели" значи "животворни", те од туда долази назив катедрале. Икона која приказује овај догађај се може видети на другом стубу надесно од улаза. Репродуцирана широм Грузије, приказује Сидонију са анђелом како диже стуб на небо. Света Нина је у првом плану: краљ Миријан и његова супруга, краљица Нана, су са леве и десне стране. Грузија је и званично прихватила хришћанство као државну веру 337. године.
Катедрала је оштећена неколико пута током историје, посебно због инвазије Арапа, Персијанаца и Тимура, а у последње време и руске потчињености и совјетског периода. Зграда је такође била оштећена у земљотресу.
