Теотивакан (Шаблон:Јез-ес; често називан Теотиуакан или Теотихуакан) је био један од два највећа града претколумбовске Америке. Налази се 40 километара североисточно од града Мексика.
Име Теотивакан су дали Астеци вековима након пада града, а значи на језику Астека "где човек постаје бог". Оригинално име се не знаШаблон:Чињеница.
Градња Теотивакана почела је око 300. п. н. е. , а пирамида Сунца је изграђена око 100.. Град је достигао зенит око 150. до 450. , када је био центар утицајне културе. Када је био на врхунцу моћи имао је вероватно преко 150.000 становника. Теотивакан је представљао центар производње предмета од обсидијана, специјалног вулканског стакла, које се користило за израду сечива, стрела, мачева. Теотивакан је успоставио економски и политички ред, какав никад пре тога није постојао. Утицај се раширио од Мексика до Централне Америке, тако да су основане нове династије у градовима Маја под утицајем Теотивакан цивилизације. Унутар града Теотивакан постајало је космополитско измешано становништво. Многе регионалне етничке мањине биле су заступљене у деловима града.
Централна градска авенија звала се "Авенија мртвих". Са једне стране авеније се налазила пирамида Сунца, која је била друга по величини у Америци, иза пирамиде у Чолули. Ту су се налазили и пирамида Месеца, храм Кецалкоатла и мноштво мањих храмова и палата.
Пирамида Сунца била је у ствари посвећена Тлалоку, богу кише и саграђена је преко пећине. Нажалост садржај пећине је покраден, још пре доласка Шпанаца. Пирамида Месеца је била посвећена Тлалоковој пратиљи, богињи језера и потока. Користила се као погребно место за великане.
Постоје само идеографски Теотивакански текстови. Ипак град се много пута спомиње у текстовима Маја.
Претходно се веровало да је град опљачкан и спаљен око 700.. Веровало се да се радило о инвазији, највероватније Толтека.
Друга новија хипотеза са новијим доказима изгледа да показују да је палеж био ограничен на насеобине елите. Претпоставља се да се радило о периоду немира, у коме су спаљене палате богатијих становника Теотивакана.
Опадање моћи Теотивакана повезује се у задње време са сушом повезаном са климатским променама од 535-536. Археолошким ископавањем откривено је мноштво дечјих костура из тог периода, са знацима неухрањености. Претпоставља се да су суша и глад били потпомогнути ратовима и унутрашњим немирима.
