Велебит или велебитски масив је најдужа (145 -{km}-) планина у Хрватској, ширине од 10 до 30 -{km}-. Површина му је око 2200 -{km}-2, а највиши врх Вагански врх је висок 1.757 -{m}-. Припада Динарским планинама.
а]] ]] ]]
Пружа се уздуж Велебитског канала, дијела Јадранског мора, од пријевоја Вратник изнад Сења на сјеверозападу до кањона ријеке Зрмање на југоистоку. С копнене стране га окружују Гацко, Личко и Грачачко поље с ријекама Гацка, Лика и Отуча.
У литератури је уобичајено да се Велебит дијели на:
Таква подјела се заснива на географским, морфолошким, рељефним и биолошким посебностима појединих велебитских дијелова. Црте подјеле иду дуж пријевоја, преко којих цесте спајају унутрашњост с приобаљем.
Цијело подручје планине заштићено је као парк природе, а Сјеверни Велебит и Пакленица су проглашени националним парковима. Унутар НП Сјеверни Велебит налази се и посебно заштићени строги резерват Хајдучки и Рожански кукови.
Најпознатија биљна ендемска врста је велебитска дегенија (Дегениа велебитица) из породице крсташица, приказана на наличју новчића од 50 липа (први ју је описао и класифицирао ботаничар Арпад Деген те је и по њему добила име). На Велебиту се налазе и најдубљи спелеолошки објекти у Хрватској: тродијелна „Лукина јама“ дубока је 1.392 -{m}- (од висине 1.436 -{m}- до дубине од 81 -{m n/m}-), а „Словачка јама“ 1.320 -{m}-.
За планинаре је на Велебиту уређено много маркираних стаза и путева, који уздужно и попречно повезују околна мјеста и планинарске домове на планини. По својој посебности, уређености и посјећености нужно је споменути Премужићеву стазу која је грађена између два свјетска рата, а повезује Планинарски дом Завижан, преко Великог Алана с Оштаријским вратима; тј. пролази уздужно Сјеверним и Средњим Велебитом.
За Велебит се веже позната народна пјесма Вила Велебита.
Планина представља значајну препреку у комуникацији сјеверне и јужне Хрватске. Уз Вратник (698 -{m}-), најважнији пријевоји преко којих су саграђене цесте су Оштаријска врата (928 -{m}-) између Госпића и Карлобага и Презид (766 -{m}-) између Грачаца и Обровца. Савремена цестовна веза кроз Велебит остварена је тек 2003. отварањем тунела Свети Рок. Уз обалу подно Велебита пролази Јадранска магистрала која је на том дијелу позната по великом броју завоја и честом затварању због буре тијеком зиме.