Велики корални гребен је највећи корални гребен на свету. Гребен се налази у Коралном мору близу обале Квинсленда на североистоку Аустралије. Простире се на преко 2.000 -{km}- у дужину, а може се видети из свемира.
.]]
Велики корални гребен је први пут постао познат Европљанима када се истраживач Џејмс Кук искрцао на њега 11. јуна, 1770. Велики корални гребен је био познат Абориџинима који су се населили на аустралијски континент пре 40.000 до 60.000 године. [1] [2]. Најстарији делови гребена датирају од пре око 60.000 година.
Велики корални гребен је велика скупина од око 900 острва и преко 3.000 гребена, који се углавном налазе на релативно малој удаљености од обале континента. Захваљујући веома великој биолошкој разноврсности, топлој чистој води и приступу са обале, гребен је популарно одредиште туриста, нарочито ронилаца. Многи градови дуж квинслендске обале нуде једнодневна путовања бродићима до гребена. Неколико приобалских острва претворено је туристичке центре.
Велики корални гребен се понекад назива највећим живим организмом на свету. У ствари, он је сачињен од милиона малих организама, углавном корала.
Највећи део гребена је заштићен као Морски парк Велики корални гребен.
На обали североисточне Аустралије нема већих река, изузев у време тропских поплава које изазиају циклони (урагани). Највећи градови су Кеирнс [3], Таунсвил [4], Макеј [5], Рокхемтон [6] и индустријски град Гледстон [7]. Кеирнс и Таунсвил су највећи са по око 150.000 становника [8]. За разлику од већине гребена, Велики корални гребен је једини угрожен од индустријализованих подручја и подручја која се користе као пољопривредно земљиште и пашњаци.
Неки научници верују да је најзначајнија претња будућности Великог коралног гребена у садашњем стању као и других тропских екосистема коралних гребена у глобалном загревању. Већина корала на Велико коралном гребену живи на горњој граници температурне толеранције, што се огледа у избељивању корала, као што је то било 1998. и 2002. Тада је примећено да су, захваљујући сувише топлој води, корали прекинули фотосинтезу и изгубили боју, откривајући своје беле кречњачке скелете, и ако се вода за месец дана не би охладила корали су умирали.
Глобално отопљавање је покренуло пропадање екосистема гребена широм тропа. Повећане глобалне температуре изазивају разорне тропске олује, али су гребени природно отпорни и могу се опоравити од нанете штете. Док неки верују да ће раст температуре изазвати даље одумирање корала, други наводе податке који показују да се глобална температура није променила више од један степен у врло дугом времену.
Бодљикава морска звезда је природни непријатељ корала. Током године она полаже много јајашаца, омогућујући тако да ова врста преживи, попут скакаваца у пустињи. Верује се да се њен животни циклус продужује с опадањем квалитета воде на гребену, изазване претераним количинама хранљивих састојака са оближњих фарми. Од када научници посматрају промене у понашању морских звезда око 1/3 читавог система је угрожена од шездесетих година прошлог века. Податке о бодљикавим морским звездама сакупља Аустралијски институт за науку о мору [9]. Такође, џиновски тритон, природни непријатељ морске звезде, претерано се лови јер је његова шкољка врло драгоцена за колекционаре.
Риболов донесе Аустралији 400 милиона аустралијских долара годишње. Он запошљава много људи. Постоје три типа риболова::
Поремећај ланца исхране изазван је неоправдано великим уловом кључних врста. Влада Квинсленда објавила је план лова на гребенима (који се примењује од 2003) с циљем да смањи годишњи комерцијални улов на ниво из 1996 и повећа минималну величину рибе.
До средине 2004. само 4,6% Великог коралног гребена је био заштићен од риболова. Сада се тај удео повећао на једну трећину. Главне последице риболова су:
Бродоломи су озбиљна брига јер кроз Велики корални гребен пролазе комерцијалне бродске руте. Захваљујући непажњи у последњих беколико година десила су се два бродолома великих бродова. Бродови такође избацују велике количине отпадака, а боја која штити од рђе труп брода је отровна. Такође, сумња се да је гребен налазиште нафте, јер има доста калцијум карбоната. Пре него што је стављен на списак места Светске баштине разматрана је могућност да се врше бушења ради откривања нафте и природног гаса. Иако бушења на гребену нема честе су појаве нафтних мрља.
Око два милиона туриста посети годишње Велики корални гребен. [10] Иако је већина ових посета под строгом контролом, нека популарна подручја близу обале (као што је Зелено острво) претрпела су штете од туристичких активности.
Аустралијска влада управља гребеном преко управе Морског парка Велики корални гребен [11] у сарадњи с државом Квинсленд, да би била сигурна да се гребен правилно користи. Комбинација зона, управљачких планова, дозвола, едукације и стимулација (као што је дозвола за еко-туризам) користи се у напору да се заштити Велики корални гребен.
Велики корални гребен је стављен на списак места Светске баштине 1981. 1. јула 2004. Морски парк Велики корални гребен постао је највеће заштићено морско подручје на свету када се аустралијска влада повећала подручја заштићена од комерцијалне експлоатације (као што је риболов) са 4,6% на 33,3% укупне површине парка. [12]
Гребен је био узрок насукавања многих бродова током година. Брод Џемса Кука „Ендевор“ (Endeavour) ударио је у гребен 1770. и претрпео знатну штеу. Коначно је спашен тако што је брод олакшан што је могуће више и захваљујући надошлој плими. Један од најпознатијих био је бродолом брода „Пандора“ који се насукао 29. августа 1791. којом приликом је погинуло 35 особа. Музеј Квинсленда предводи археолошка ископавања „Пандоре“ од 1983. [13]