Монт Еверест (познат и као Чомолунгма) је највиши планински врх на Земљи. Врх се налази у Тибету, близу границе са Непалом. Висок је око 8.848 -{m}- и припада планинском венцу Хималаја.
Први људи који су освојили овај врх били су сер Едмунд Хилари и шерпа Тензинг Норгај 29. маја 1953. Закључно са 2006. годином, на врх се попело 2062 људи. У покушајима освајања је настрадало преко 200 особа. Организовани успони на врх су значајан извор прихода за Непал, јер се дозвола наплаћује 25.000 долара.
У Непалу планину зову Сагармата (सगरमाथा, на санскриту „Чело неба“). На тибетском се зове Чомолангма („Мајка универзума“), а на кинеском: 珠穆朗瑪峰 (Zhūmùlǎngmǎ Fēng).
Српско име планине је преузето из енглеског имена -{Mount Everest}- које је планини дао Ендру Вауг, по Џорџу Евересту.
Монт Еверест, висок је 8848 -{m}- али стално повећава своју висину. Не зна се колико ће још расти, али се зна да га ниједна планина неће претећи. Раднат Сикдар, индијски математичар је први 1852. године означио Монт Еверест као највиши врх на свету, измеривши тригонометријском методом висину на 8840 -{m}-. Новим мерењима 1955. се дошло до 8848 -{m}-, што се и данас сматра правом висином. Нека скорашња мерења су показала висину од 8850 -{m}-, али се сматра да до одступања долази услед промене висине леденог и снежног покривача на самом врху.
Постоје два главна пута до врха, североисточни (кинеска страна) и југоисточни (непалска страна). Југоисточни се сматра лакшим па је самим тим и фреквентнији. То је пут којим су ишли Хилари и Норгај 1953. Постоје још неке руте, али су ретко коришћене.
Прве идеје о успону се јављају 1885. Џорџ Малори и Ендру Ирвајн су 8. јуна 1924. покушали успон преко североисточне стране, али се нису вратили. Малоријево тело је пронађено 1999. године и преовладава мишљење да они том приликом нису успели да стигну до врха. Малори је остао упамћен по изјави коју је дао као одговор на питање новинара, зашто се пење на Монт Еверест? „Зато што је тамо“ (ен. -{Because it is there}-). 29. маја 1953. у 11.30 по локалном времену Едмунд Хилари и Тензинг Норгај су били први људи који су крочили на врх. 1996. година је била најгора у историји освајања врха, страдало је 16 особа, од тога 8 у несрећи која се догодила 11. маја.
Успон на врх изискује огромне напоре. Поред планинског терена, највећи непријатељ су временски услови. Температуре су толико ниске да сваки део тела мора бити покривен да би се спречиле промрзлине. Област је константно покривена снегом и ледом. Велика је опасност и од висинске болести, а на самом врху је концентрација кисеоника смањена на трећину нормалне. Из тог разлога већина алпиниста користи боце са кисеоником.
Први Србин који се попео на Монт Еверест био је Драган Јаћимовић, који је једини од двочлане експедиције Војске Југославије (чинио ју је још и Горан Ферлан који је одустао на око 200 метара испод самог врха због промрзлина) изашао на сам врх у 10:15 26. маја 2000.године.